Teško je pisati o mangi kao što je „Monster“, a ne upasti u zamku opštih mesta. Prvi tankobon srpskog izdanja, koji je Darkwood maestralno odradio i obradovao time domaću pupliku, zaslužuje da mu se pristupi pažljivo i po mogućstvu sa što manje spoilera.

Urasavin „Monster“ je decenijama kultni naslov u svetu mangi i cele devete umetnosti. Naokija Urasavu sigurno možemo smatrati jednim od najvećih mangaki ikada, bez preterivanja, a sa ovim serijalom je sigurno opravdao reputaciju. Vešto je napravio psihološki triler koji postavlja moralna pitanja i ne ostavlja vas na miru.

Urasava za period početka radnje uzima turbulentno vreme, kada je Nemačka bila podeljena. Tada je Istočna špijunirala Zapadnu i obrnuto. U Zapadnu Nemačnu dolaze politički azilanti prebelgi na drugu stranu, na koje neko pokuša (a da li uspe ili ne, saznaćete) da izvrši atentat. Autor u centar priče stavlja neurohirurga. Na papiru, život mu je savršen. Mlad i uspešan doktor u usponu, status u bolnici, uspinje se na društvenoj lestvici, ima verenicu sa pedigreom…

Splet okolnosti dovodi toga da mladi hirurg napravi naizgled običnu i, kako nam svima deluje, ispravnu odluku — da spase dete, umesto važnog pacijenta (sa određenim statusom). Ova naizgled banalna odluka pokreće čitavu lavinu reakcija i događaja koji razaraju njegov savršeni svet.

Već u startu, Urasava nam pokazuje da nešto što se može smatrati herojskim činom ima posledice u stvarnom svet. I kada sve izgleda mračno i depresivno za mladog doktora, on ipak uspeva da sačuva svoj posao i da ostvari svoje prvobitne ciljeve. Tu su i još neka sumnjiva ubistva i smrtni slučajevi pod čudnim okolnostima, a da li su rešeni…

Odatle nastavljamo da pratimo Tenmu nekoliko godina kasnije. Gde je nestalo dete koje je spasio? Da li je doktor ispao „dobar Samarićanin“ ili ne? To je na svima nama da otkrijemo u narednim brojevima.

Ono šta čini ovaj broj izuzetnim, i da ne zvuči kliše ali zaista „ne ispušta se iz ruku“, jeste napetost. I ne mislim na napetost koja proizilazi iz šokantnih obrta, nego iz konstantnog osećaja nelagode. Autor majstorski kombinuje medicinsku dramu, pitanja dobra i zla, etike, manipulaciju, a sve to u pozadini komplekse političke situacije nakon pada Berlinskog zida.

Zlo je ovde kompleksno, teško objašnjivo. Šta je ili ko „Monster“ ostaje na nama da zaključimo do kraja priče. Da li se ono rađa ili stvara? I ako se stvara da li njegovom stvaranju može doprineti jedan čin dobrote? Tu leži centrali konflikt u celoj priči.

Likovi su slojeviti, čak i oni sporedni. Svako ima svoj glas, smisao i oni definitivno čine priču odličnom. Tenmu lako zavolimo nakon nekoliko stranica. Nije savršen, ali se trudi da bude čovek. Njegova borba je najčešće unutrašnja šta čini priču realnom i lako možemo da saosećamo s njim. Nema suvišnih panela, dijaloga i scena.

Crtež je tipičan za Urasavu, nešto između realnog i karikature. Savršeno upotpunjuje atmosferu i priču. Zanimljivo je što se u mangi pojavljuje mnogo zapadnih, evropskih likova (jer je radnja u Evropi ofc), ali nisu stereotipni. Oslanja se na mimiku i grimase, ali nema prenaglašenosti i usiljenosti.

Darkwoodovo izdanje je sigurno doprinelo stvaranju utiska, kod onih koji se ranije nisu susreli sa ovim serijalom, da se radi o ozbiljnom i bitnom naslovu u svetu stripa. Ima omot, a prvih nekoliko stranica je u boji. Štampa je odlična i presrećna sam što sam imala prilike da kupim prvi broj tokom Sajma.

Prvi tankobon je snažan uvod u priču koja će se dalje razvijati, mada i sam ostavlja veliki utisak po završetku čitanja. Ovo je priča koja sigurno zahteva pažnju i nije za čituckanje. Savšren temelj za veliki narativ. Obećava mnogo, ali ako ste čitali bilo šta Urasavino znate da vas neće razočarati.

Ukoliko ste inače neko ko ne čita stripove i mange, ali volite trilere i najpre psihološke drame (jer ovde nije fokus na akciji), sa razvijenim pričama i kompleksnim likovima, onda je ovo obavezni štivo. Možda zbog ovog serijala i zavolite mange.