Stripove čitam otkad znam za sebe. Dok nisam znala da čitam, čitali su mi ukućani dok sam ja listala Zabavnik ili „Miku Miša“ i druge stripove koji su se nalazili u našoj kući. Bilo je godina kada sam čitala podjednako knjige i stripove, ali i onih kada sam, sasvim iskreno, pročitala više stripova nego klasičnih knjiga. Pod stripovima ovde podrazumevam sve – od domaćih i stranih izdanja, preko američkih serijala, do mangi i manhwi i svega između. Zbog toga, uvek pratim šta izlazi novo od stripova ili tragam za onim grafičkim novelama ili serijalima koji su mi promakli. Ne kao obavezu, ne kao izazov, već kao podsetnik na sve one naslove koji me već neko vreme čekaju sa strane.