Kako se približava Nova godina… većina nas ulazi u onaj mindset „Nova godina – nova ja“. Razmišljamo o pozitivnim promenama, uvođenju zdravih navika… Ni svet knjigoljubaca nije drugačiji. Dok ostatak sveta pravi spisak zdravih navika za 2026. godinu, knjiški moljci – zmajevi i svi drugi pripadnici ovog rasprostranjenog ekosistema – imaju posebnu tradiciju, a to su čitalački izazovi.

Mnogi od nas uveliko prave spiskove knjige koje žele da pročitaju (tzv. TBR – To Be Read liste) ili razmišljaju o broju knjiga koji žele da pročitaju naredne godine dok posmatramo napredak koji smo napravili s ovogodišnjim Goodreads Challenge-om.

Sadržaj

Šta su zapravo čitalački izazovi?

To su oni mali ili epohalni, maltene Herkulijanski zadaci, koji sami sebi postavimo ne bismo li čitali raznovrsnije i više nego inače. Za nekoga oni predstavljaju svojevrsnu zabavnu igru, podstrek… dok drugi jednostavno vole evidenciju o svom dosadašnjem čitalačkom putovanju. Verovatno je najrasprostranjeniji i najpoznatiji Goodreads Reading Challenge koji svake godine okuplja na milione knjigoljubaca širom sveta. Pravila su jednostavna: sam odrediš koliko knjiga želiš da pročitaš za godinu dana. Za mnoge je ovo jednostavno i ohrabrujuće rešenje… osim ako ne vidite da ste u velikom zaostatku.

Ljudi ih sprovode na različite načine:

• Odrede broj knjiga koji žele da pročitaju.
• Prate preporuke blogova (npr. StroyGraph Reading Challenge ili The52BookClub Reading Challenge gde je već objavljen izazov za 2026. godinu i iskreno, pridružiću se. Možda mi se i dopadne.) ili zajednica (npr. Delfi kutak ima mnogo zanimljivih izazova.). Pokazalo se da je uvek dobro ako čitamo zajedno s nekim knjige… tako znamo da ćemo uvek imati sagovornika.
• Neki kombinuju mesečne, sezonske, tematske izazove (npr. Knjige sa radnjom u različitim zemljama, Knjige za leto, #spooktobertbr, Reading Bingo, Knjige određenog pisca, Book Bingo, …)
• A postoje i oni koji čitaju spontano i na kraju prebroje samo šta su čitali… čisto da vide šta su do tog trenutka postigli. Ili jednostavno ne vode baš nikakvu evidenciju o knjigama koje čitaju. I to je sasvim u redu.

Mogućnosti su beskonačne. Idealni su ako želite ta pratite kontinuitet i obim čitanja.

Prednosti čitalačkih izazova

Kao i sve drugo, i ovi izazovi mogu imati prednosti. Mogu biti podstek da čitamo više, samo treba uvek imati u vidu doslednost, a ne brzinu čitanja. Ovo je maraton, a ne sprint na 100 metara.

Preko izazova možemo otkriti nove naslove i izaći iz zone komfora i tako npr. pročitati fantastiku, umesto trilera ili nekog drugog žanra koji inače čitamo. Na taj način širimo čitalačke vidike i učimo nešto novo, iako izazovi najčešće podrazumevaju beletristiku.

Čitanje može biti zabavnije na ovaj način, pogotovo ako se pridružite nekom izazovu s drugim ljudima. Kada pripadate zajednici koja ima ista interesovanja, potencijalne diskusije o knjigama su uvek dodatna motivacija.

Čitanje može biti zabavnije na ovaj način, pogotovo ako se pridružite nekom izazovu u kom učestvuje više ljudi. Kada pripadate zajednici koja ima ista interesovanja, potencijalne diskusije o knjigama su uvek dodatna motivacija.

Za neke vizuelne tipove prava radost se krije u „čekiranju“ i precrtavanju knjiga sa spiska, a naročito u grafikonima i procentima koje nude neki sajtovi ili aplikacije za vođenje evidencije pročitanih knjiga.

Mane čitalačkih izazova

I sve je to lepo… Ali izazovi mogu biti, pa, izazovni. Iako su u suštini dobri, nisu za svakoga, a ni svaki period života. Meni su nekada unosili nemir kada shvatim da su prošli dani a da nisam pročitala ni stranicu ili kada mi izađe notifikacija da sam u zaostatku s brojem pročitanih knjiga kada odem na GR.

Svi mi volimo da čitamo, ali nekada se prosto desi – život. Tu su obaveze, posao, umor… Dogodi se da zbog samozadatog cilja osećamo pritisak i da ono što inače treba da nam pričinjava radost, razbibrigu i time-out od svega, odjednom postane još jedna obaveza. U takvim trenucima čitanje ume da izgubi draž.

Da li sam jedina koja tako misli? Nadam se da nisam. Nekada vidim da neko prosto „guta“ knjige brzinom svetlosti i pomislim: „Slavice, kada spavaš? Da li ti je posao samo da čitaš?“ A ja? Ja tapkam u mestu, paničim i/ili dumskrolujem. Tada se javi ono: „Šta nije u redu sa tobom? Dozovi se pameti!“. Trebalo mi je malo vremena da svhatim da nemam problem. Čitanje nije takmičenje.

Svi imamo različite ritmove, obaveze, dobre i loše dane i to je sasvim u redu. Jedne nedelje pročitam knjigu od više od 400 strana… naredna dva meseca ne pročitam ni dva reda teksta. I to je opet u redu.

I šta sada?

Na kraju krajeva, čitanje nema pravila. Ne postoji univerzalni čitalački izazov koji će svima odgovarati. Ne postoji „optimalan, idealan“ broj knjiga koje treba pročitati u 365 dana. Ne treba da radiš nešto samo zato što si video da to neko radi na Bookstagramu ili Booktoku… ili u tvojoj omiljenoj Facebook grupi. Na to šta drugi čitaju ili kakve rutine imaju, treba gledati kao na preporuku. Čitalački izazovi su tu da nam pomognu, a ne da nam dišu za vratom i idu za nama sa zvonom i viču Shame! Shame! kao ona baba u „Igri prestola“. Ako ti odgovaraju, super. Ako ti stvaraju stres, preskači ih.

Da ne budem licemerna… naravno da ću i sledeće godine postaviti svoj „Goodreads Challenge“ ali neće biti smak sveta ako ga ne ispunim. Napomenula sam i da sam se prijavila za The 52 Books Club Challenge. Glavni ciljevi koje sam ove godine sebi odredila, a vama mogu da posluže kao inspiracija:

1. Da pročitam više knjiga koje se već nalaze u mojoj biblioteci.
2. Da ponovo pročitam neke klasike koje sam čitala pre 15-20 godina u školi.
3. Da ponovo steknem naviku da redovno čitam i da manje provodim vremena na telefonu.

U suštini… Želim da čitanje uvek bude ono zadovljstvo koje mogu sebi da priuštim na kraju dana.

• Facebook
• Mail
• Pinterest
• Threads
• Pinterest