Stripove čitam otkad znam za sebe. Dok nisam znala da čitam, čitali su mi ukućani dok sam ja listala Zabavnik ili „Miku Miša“ i druge stripove koji su se nalazili u našoj kući. Bilo je godina kada sam čitala podjednako knjige i stripove, ali i onih kada sam, sasvim iskreno, pročitala više stripova nego klasičnih knjiga. Pod stripovima ovde podrazumevam sve – od domaćih i stranih izdanja, preko američkih serijala, do mangi i manhwi i svega između.
Zbog toga, uvek pratim šta izlazi novo od stripova ili tragam za onim grafičkim novelama ili serijalima koji su mi promakli. Ne kao obavezu, ne kao izazov, već kao podsetnik na sve one naslove koji me već neko vreme čekaju sa strane.
Sadžaj:
Zašto stripovi imaju posebnu draž
Stripovi su često nepravedno potcenjeni kao „lakša literatura“, a zapravo mogu biti savršen način da čitamo više, naročito u periodima kada nam koncentracija nije na vrhuncu. Vizuelni element, ritam tabli i dijaloga, način na koji se priča gradi… sve to čini da se lakše „prihvatimo“ čitanja, čak i kada smo umorni ili prezasićeni svim informacijama kojima smo konstantno bombardovani.
Meni su stripovi često bili spas u periodima čitalačke blokade. Umesto da potpuno odustanem od čitanja, posegnem za stripom i vrlo često se desi da me upravo to vrati u ritam. Jer nije samo čitanje ako pročitamo knjigu od 400 stranica. Nekad je sasvim dovoljno nekoliko poglavlja, nekoliko tabli, jedan dobar crtež koji nam vrati želju za čitanjem. Dodajte tome da su nekada, meni barem, radnje u stripovima i grafičkim romanima daleko kompleksnije i bolje nego u nekim knjigama koje sam čitala u prethodnih nekoliko godina.
Online čitanje, „Comixology“ i manjak izbora (nekad)
Mange sam ranije često čitala online. Razlog je bio vrlo jednostavan – mali izbor kod nas, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Pre nego što su izdavači ozbiljnije zakoračili u taj deo tržišta, bilo je lakše pronaći digitalne verzije nego fizička izdanja. Stripove sam u jednom periodu čitala i preko „Comixology“-ja, što mi je tada bilo sasvim prirodno rešenje zbog manje ponude stripova stranih izdavača.
Ipak, jedna stvar je oduvek bila konstanta – strip scena kod nas je uvek bila jaka i razvijena uz mala odstupanja tokom godina. Možda se formati i dostupnost menjaju, ali kvalitet i ljubav prema devetoj umetnosti nikada nisu izostali na ovom području.
Svi koji su odrasli u kući gde se čitao „Alan Ford“, „Princ Valijant“, „Rip Kirbi“, „Modesti Blejz“, „Zagor“ i drugi Bonelijevi stripovi kao i Politikin Zabavnik znaju o čemu govorim. Ta nasleđena ljubav prema stripu ostane negde duboko urezana, a kako se širi svet devete umetnosti, tako jača i naše interesovanje za nove autore i priče. I danas uživam u klasicima devete umetnosti koji su u prethodnom periodu dobili zaslužno kvalitetna izdanja, ali i u modernim naslovima, novim autorima i drugačijim stilovima crtanja i pripovedanja.
Danas je stripove lakše nabaviti nego ikad
Danas je stripove zaista lako nabaviti. Tu su specijalizovane striparnice poput Sveta stripa i Alan Ford striparnice, ali i knjižarski lanci (Delfi knjižare) koji imaju sve veću i ozbiljniju ponudu – uključujući i izdanja na engleskom jeziku, što je uvek veliki plus.
Pored toga, mnogi izdavači imaju svoje sajtove i prodajna mesta (npr. Darkwood) na kojima se stripovi često mogu kupiti po promo cenama. A svako ko je bar malo zagazio u ovaj svet zna da čitanje stripova nije jeftin hobi, pa su ovakve pogodnosti uvek više nego dobrodošle.
Mange i stripove na engleskom jeziku najčešće nabavljam u Delfi knjižarama i Akademiji (Data Status), ponešto i u Vulkanu. Ipak, mesto kome se uvek rado vraćam je StarWay u Knez Mihailovoj (u sklopu Delfi knjižare). Izbor je odličan, sve je lepo izloženo, a knjižari su ljubazni i uvek spremni da daju dobru preporuku.
Moja TBR lista stripova
Moje čitanje je poprilično mešovito. Na listi su izdanja Dark Horse-a i Image Comics-a, ali i domaći izdavači poput Fibre i Darkwood-a.
Posebno se radujem manga serijalu „Alisa u Ničijoj zemlji“, koji čekam u izdanju Lagune (StarWay), dok nas je Darkwood u vreme Sajma obradovao sa perfektnim izdanjem mange „Monster“ koju svakako nastavljam da čitam. Tu je i Najkulina edicija Vagabond, koja me do sada nijednom nije razočarala.
Za neke stripove sam saznala i zahvaljujući Politikinom zabavniku. I danas, posle toliko decenija, tom časopisu se i dalje vraćam. Nedavno sam baš tamo videla delove stripa „Džesi Ovens“, koji se takođe našao na ovoj listi.
TBR lista kao podsetnik, a ne obaveza
Ova TBR lista nije tu da me optereti. Ne postoji rok, ne postoji ciljna brojka, ne postoji „moranje“. Postoji samo želja da se podsetim svega šta me je u nekom trenutku zainteresovalo i ne želim da zaboravim.
Ako sa ove liste pročitam nekoliko stripova biću zadovoljna. Ako pročitam sve još bolje (mada neki imaju već pozamašan broj svezaka). A ako se u međuvremenu pojavi nešto novo što mi privuče pažnju, lista će se promeniti. Kao i svaka dobra TBR lista koja se razvija i širi kao neki lišaj.
Na kraju krajeva, stripovi su tu da nas podsete zašto smo se zaljubili u čitanje uopšte – u priče, ilustracije, likove i svetove u koje možemo da pobegnemo makar na kratko.
TRENUTNO NA LISTI
- Department of Thruth
- Monster
- Alisa u Ničijoj zemlji
- Džesi Ovens
- RIP
- YON
- Morijarti
- Minor Arcana
- Farenhajt 451
- Horizont
- Slava: Posle pada
- Crvena figura plodnosti
- The Last Days of H.P. Lovecraft
- Where Monsters Lie
- Masterpiece
- Arkham Horror
- Animal Pound
- Kill Shakespeare
- News from the Fallout
- I, Tyrant
- Everything Dead & Dying
- Drugačija ružnoća, drugačije ludilo
- Petar i Liza
- Dorian Gray
- Divlji Bog
- Ulysse i Cyrano
- Danteov Pakao
- Lovac na snove
- Sakupljač života
- Dvije gole djevojke
- Cosa Nostra
- Otrovnica
- Lijepa kuća na jezeru
- Our Common Shores
- Dali
- Ostrvo bez osmeha
Discover more from Knjigolija
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
Leave a Reply