Fallout knjige preporuke: najbolje postapokaliptične priče za fanove

Kada govorimo o „Fallout“ univerzumu, govorimo o svetu koji je prevazišao sferu video-igara. Reč je o slojevitom fenomenu u pop-kulturi koji objedinjuje retrofuturističku estetiku, hladnoratovsku paranoju i duboko filozofska pitanja o prirodi čoveka. Upravo je kombinacija ovih elemeenata verovatno i receptura za dugovečnost i popularnost franšize koji se prelio i u druge medije, a široj masi postao poznat po izlasku serije na Amazon Prime-u 2024. godine.

Sadržaj:

Kako je nastao Fallout i šta ga oblikuje

Prvi „Fallout“(1997), razvijen od strane Interplay Entertainment, nastao je kao duhovni naslednik igre „Wasteland“ (1988). Njegovi autori, među kojima se ističe Tim Kejn, želeli su da stvore RPG koji neće biti samo eskapizam, nego i svojevrsni komentar na društvo.

Inspiracija dolazi iz nekoliko ključnih izvora:

• Hladni rat i nuklearna pretnja – atmosfera konstantnog straha od globalnog uništenja je bila sveprisutna 50ih i ranih 60ih u svetu, a naročito u SAD-u.
• Američka kultura 50-ih godina – idealizovana budućnost koja nikada nije stigla. Činjenica je da i danas mnogi pate za ovim „zlatnim periodom“ naročito kada su u pitanju moda i idiličan prikaz svakodnevnog života.
• Književna i filmska postapokalipsa – Verovatno će se mnogi složiti da se u igrici vidi veliki uticaj brojnih književnih dela „A Canticle for Leibowitz“ (knjige koju je i sam Kejn svojevremeno pomenuo), do filmskog serijala kao što je „Mad Max“.

Kombinacija ovih uticaja stvara ono što danas prepoznajemo kao „Fallout“ estetiku, a to svet koji je „zaglavljen“ u optimizmu prošlosti, ali uništen sopstvenim iluzijama.

Zašto nas „Fallout“ privlači

„Fallout“ nije samo priča o preživljavanju. On je, pre svega, priča o ljudima koji se moraju adaptirati u svetu nakon kraha civilizacije i opstati u novom poretku gde su sva prethodna pravila postala nevažeća.

Ako se osvrnemo na igre, ali i na seriju koja je nastala po uzoru na RPG, izdvajaju se sigurno:

• Moralna ambivalentnost – Ne postoje više samo „dobre“ odluke, nego samo posledice
• Fragmenti starog sveta – Scenom dominiarju napuštene kuće, reklame, muzika koja asocira na neka idilična vremena. Ako uzmemo u obzir i same trezore, tu je vreme apsolutno stalo.
• Sloboda izbora – igrač nije heroj, već učesnik u svetu bez jasnih granica.
• Ironija – Vedra estetika i brutalna realnost se konstantno prožimaju.

U tom smislu, „Fallout“ funkcioniše kao svojevrsno ogledalo. Ne prikazuje samo kraj sveta, već i potencijalne krajnosti sveta u kome već živimo.

Ekranizacija i širenje publike

Adaptacija u vidu serije „Fallout“ značajno je doprinela sveopštoj popularnosti. Serija je definitivno naišla na pozitivnu reakciju. Čini se da je uspela da privuče nove fanove, ali da zadrži pažnju i dobije „zeleno svetlo“ od većine hardcore sledbenika.

Za razliku od igre, koja zahteva aktivno učešće, serija uvodi širi auditorijum u kompleksnost frakcija, moralne dileme i vizuelni identitet retrofuturizma na drugačiji način. Oslanja se na lor dok pratimo paralelno priču više likova sa različitom pozadinom. Sa ovom ekranzacijom je „Fallout“ izašao iz domena gejming kulutre i zauseo mesto u široj matrici pop-kulture kao što je to pošlo za rukom serijalima „The Witcher“(serijalu koji verovatno ima još popularniju igricu) ili „Game of Thrones“.

Knjige koje nose Fallout DNK

Bilo da ste gledali samo seriju, ili ste i ljubitelj RPG-a, evo nekoliko preporuka za čitanje knjiga i stripova za one kojima se „Fallout“ dopao.

„Put” – Kormak Makarti

Ovde pratimo oca i sina u postapokaliptičnom svetu. Nema spektakla, sve iluzije su odbačene i fokus je na sirovoj suštini, a to je čovek i njegov opstanak. Svet je neumoljiv, tih, sasvim ogoljen i ne pruža nikakvu utehu. Slojevitost ovog remek-dela je enormna i ovih nekoliko redova ne može da dočara atmosferu i jačinu ovog klasika savremene književnosti.

„Metro 2033” – Dmitrij Gluhovski

„Metro 2033“ je možda najbliži književni ekvivalent „Fallout“-u. Imamo podzemno društvo koje se satkano od ljudi koji su se našli u dubini zemlje, u razvijenoj zemlji metro-linija u Moskvi. Površina zemlje nije naseljiva. Pratimo i ovde ideološke sukobe, tu je i pretnja spoljnog sveta. A ako volite rusku književnost, bez brige ovo je Fallout ali sa mnogo više tuge, čemeri i jada koja je svojstvena svim Rusima.

Takođe, i „Metro 2033“ ima video-igre.

„Uporište” – Stiven King

„Uporište“ donosi epski prikaz raspada društva i ponovne izgradnje zajednica, kroz sukob dobra i zla u svetu bez strukture. Naime, Kingov smak sveta nastaje zbog računarske greške u tajnoj laboratoriji. Svet koji nastupa na scenu je desetkovan (skoro 90% stanovništva je zbrisano), nema institucija, klasičan svet i civilizacija prestaju da postoje. A kako je King majstor zapleta, ovde šaka preživelih ubrzo shvata da mora da bira stranu. A koju i čiju stranu? To možete otkriti tako što ćete pročitati knjigu.

„Čovek u visokom dvorcu” – Filip K. Dik

Ova knjiga autora po čijim su delima urađene brojne adaptacije i ekranizacije („Suvišni izveštaj, „Da li androidi sanjaju elektirčne ovce“…) istražuje alternativnu istoriju i paralelne svetove. Na početku priče, Dik nas uvodi u svet gde su Nacisti pobedili nakon drugog svetskog rada. Ovo nije retrofuturitička priča, ali ima zajedničkih tačaka sa konceptom Fallout-a jer istražuje drugačiju budućnosti.

„1984” – Džorž Orvel

Ovo je must-read ako želite da čitate distipijsku literaturu. Orvel vešto prikazuje strogo kontrolisano društvo i kako vlast manipuiše istinom. A tih tema ima i u Fallout-u u određenoj meri.

„Ja sam legenda” – Ričard Mateson

Opet, imamo usamljenog čoveka u svetu koji više ne pripada ljudskoj rasi. Iako u knjizi imamo vampir, u centru priče je Robert Nevil, čovek koji se trudi da preživi u nadi da će naići na još neko ljudsko biće, dok njegovi neprijatelji čekaju da napravi grešku.

„Vuna (Silos 1)” – Hju Haui

Roman „Wool“ je na srpskom objavila Čarobna knjiga (za sada prva dva dela serijala). Ovde nas autor vodi u podzemni svet u kojem je spoljašnjost smrtonosna, a istina zabranjena. Pratimo postapokalitpično i distopijsko društvo gde ljudi žive pod strogim pravilima, a najgora kazna je izgnanstvo i proterivanje na površinu. Za žitelje silosa, to znači sigurna i mučna smrt. Žilijet, mlada mehaničarka preuzima poziciju šerifa nakon što prethodni doživi ovu groznu sudbinu. Nova pozicija naravno donosi mnoge opasnosti. Junakinja otkriva brojne zavere koje preta opstanku celom čovečnstvu, a ne samo njoj.

Ljudi koji žive u „Fallout“-u u atosmkim skloništima takođe žive u zajednici pod zemljom gde vladaju stroga pravila i svako ima svoju ulogu.

„Antilopa i kosac” – Margaret Atvud

Možda će se neko začuditi što je ova knjiga na listi preporuka, ali dok se „Sluškinjina priča“ Margaret Atvud bavi totalitarnim sistemom i ukazuje na borbu za identitet, ovde se proslavljena autorka bavi uzrocima apokalipse: naukom, korporacijama i ljudskom arogancijom.

„Prvi igrač na potezu“ – Ernest Klajn

Knjiga Ernesta Klajna je možda više tinejdž i YA zbog toga uzrasta glavnog lika. Iako radnja nije nuklearna pustinja već virtuelni univerzum, atmosfera bega od urušene stvarnosti 2045. godine nosi isti onaj osećaj beznađa i borbe za opstanak. Knjiga ima duh retro-futurizma (mada je ovde fokus na pop kulturi 80-ih), opsesije tehnologijom i borbe pojedinca protiv sistema, a to su i neke od glavnih tema „Fallout“-a.

Stripovi i mange: vizuelna postapokalipsa

„Akira” – Katsuhiro Otomo

„Akira“ oblikuje vizuelni jezik postapokalipse kroz nuklearnu traumu i društveni haos. Ovo je verovatno jedna od najboljih priča u svetu mange, a anime adaptacija je takođe remek-delo.

„Blame!” – Tsutomu Nihei

Minimalistički, izolovan svet beskrajne arhitekture i potpune tišine. Ovde takođe imamo borbu za opstanak, ali u ovoj distopijskoj budućnosti glavni neprijatelji su roboti poznati kao the Builders (Graditelji). Tečko je opisati radnju mange, a da se pri tome ne otkrije mnogo ključnih detalja, ali ukoliko volite „Fallout“, dopašće vam se i „Blame“ zbog vizualnog identiteta, razvijenih likova i kompleksne priče.

„Y, poslednji muškarac na Zemlji” – Brajan K. Von

Naziv stripa i sam kaže. Nakon 2002. svako biće koje ima Y hromozom se iz nama nepoznatog razloga srušilo i umrlo. Društvo se raspalo sa izumiranjem polovina svetske populacije, a na preživelim ženama je ostalo da pokušaju da nastave život na Zemlji i uspostave neki novi red i poredak.Takođe, iz nama opet nepoznatih razloga pošteđeni su dvadesetogodišnjak Jorik Braun i njegov ljubimac, mužjak majmuna Ampersand. Jorik postaje najvažnija osoba na celoj planet.

Ovo će se dopasti svima koji vole akciju, dramu i kompleksne likove kakve sreću i u „Fallout“,franšizi.

„The Walking Dead” – Robert Kirkman

Dok svetom šetaju zombiji, strip pokazuje da su ljudi često veća pretnja od samog kraja sveta, a to je slučaj sa većinom posapokaliptičnih romana, filmova, serija i igrica.

„Attack on Titan” – Hajime Isayama

„Attack on Titan” donosi zatvoren svet, frakcije, komplkesne likove i mnogo bolnih trenutaka zbog čega priča ima dodirnih tačaka sa „Fallout“-om.

Zaključak

„Fallout“ opstaje jer ne nudi jednostavne odgovore. Njegov svet je brutalno iskren. Sa jedne strane lišen iluzija, a sa druge bogat značenjem, kompleksan i slojevit. Zato ga prepoznajemo u književnosti, stripu i mangi, ne kao kopiju, već kao odjek.

Postapokalipsa nije samo žanr ili pod-žanr. Ona je način da govorimo o sadašnjosti bez filtera, a to je bio i jedan od ciljeva kreatora igrice koje je kasnije prerasla u nešto više.

„Fallout“ nas uči da apokalipsa nije spektakl, već ogledalo društva ili bolje rečeno posledica koje ljudi moraju da snose zbog svojih ambicija i pogrešnih ciljeva. A ove knjige i priče rade isto, svaka na svoj način.