Neka umetnička dela posmatramo nekoliko sekundi. Dobre knjige nas u njima zadrže satima. One otkrivaju priče skrivene iza poteza četkicom ili dletom i čekićem, sudbine umetnika, modela i gradova u kojima su nastala dela koja danas poznaje ceo svet. Ako volite muzeje, istoriju umetnosti ili jednostavno uživate u romanima bogate atmosfere, sigurno ćete naći nešto šta ćete dodati na svoju TBR listu.

Kada književnost postane galerija

Najbolje knjige o umetnosti ne govore samo o slikama, skulpturama ili građevinama nego o ljudima koji su ih stvarali, o vremenu koje ih je oblikovalo i o idejama koje su promenile istoriju. Bilo da tražite istorijske romane, biografije umetnika ili publicistiku, ovi naslovi nude drugačiji pogled na remek-dela koja mislimo da već poznajemo i pružaju nam pogled na živote umetnika ili ljude koji se kriju iza mističnog osmeha kroz drugačiju prizmu.

Romani u kojima umetnost pokreće radnju

„Da Vinčijev kod“

Iako je ovo u najgrubljem smislu triler, Den Bran vešto spaja renesansnu (i hrišćansku) simboliku, istoriju i umetnost u napetu avanturu koja vodi kroz evropske muzeje, crkve i tajna društva. Leonardova dela ovde nisu samo kulisa, već ključ za rešavanje misterije. Na ovoj listi našao se zato što je mnogim čitaocima probudio radoznalost za umetnost i simboliku renesanse, dok je većina sigurno prepoznala mnoga dela koja se pominju u knjizi, a neka verovatno videla i uživo. Ono šta je autor sigurno uspeo sa ovim romanom jeste da nam stavi do znanja da umetnost nije samo umetnost zato što je lepa, nego da ona najčešće krije mnogo više od onoga što na prvi pogled vidimo.

„Devojka sa bisernom minđušom“

Kada pomislimo na Trejsi Ševalije, ovo je verovatno roman koji nam prvi padne na pamet. Spisateljica zamišlja priču koja je mogla da prethodi nastanku Vermerove najpoznatije slike. Mlada Grit, služavka u kući slikara Johana Vermera, postepeno postaje deo njegovog tihog i napetog sveta. Ovaj roman pokazuje kako jedno remek-delo može da postane polazište za dirljivu priču o inspiraciji i stvaralaštvu.

„Ostrvo stakla“

Smešten na Muranu, roman prati porodicu majstora staklara i ženu koja pokušava da pronađe svoje mesto u svetu kojim vladaju stroga pravila zanata. Venecija i njena tradicija izrade stakla ovde oživljavaju gotovo jednako snažno kao i sami likovi. Knjiga se našla na listi jer podseća da umetnost nije nastajala samo na platnu, već i u zanatima koji su vekovima oblikovali kulturu, a Ševalije verno i vešto opisuje Veneciju pre nekoliko vekova unazad u ovoj dirljivoj priči.

„Ja, Mona Liza“

Roman daje glas Lizi del Đokondo, ženi koja je poslužila kao model za Leonardovu najčuveniju sliku. Kroz njenu perspektivu upoznajemo Firencu renesanse, dvorske spletke i svet umetnika koji će promeniti istoriju. Na ovoj listi je zato što iza najpoznatijeg osmeha na svetu otkriva priču o stvarnoj ženi, a ipak je to osmeh koji vekovila unazad intrigira i inspiriše milione ljudi širom sveta.

„Katerinin osmeh“

Leonardo da Vinči je u svakom smislu bio primer renesansnog čoveka. Inspirisao je mnoge savremeneki, kao i sledbenike. Njegov uticaj se proširio i na druge svere umetnosti pa nije ni čudo što je inspirisao i mnoge pisce koji pišu o njegovom životu. Međutim, ova istorijska priča vraća nas u renesansnu Italiju i povezuje sudbinu svoje junakinje sa Leonardom da Vinčijem. Autorka priča priču o Leonardovoj majci, a sam naslov nam već skreće pađžnju da ovaj osmeh možda nije najsrećniji. U središtu romana nalaze se priča oumetnosti, ljubavi i potraga za identitetom. Zaslužio je mesto na listi jer dočarava atmosferu epohe u kojoj su nastajala neka od najvećih umetničkih dela, dok pripoveda manje poznatu priču o ženi koja je rodila jednog od najvećih ljudi u istoriji.

„Kostanca“

Rejčel Blekmor donosi roman zasnovan na istinitoj priči o Kostanci Pikolomini, ženi koja je postala muza slavnog vajara Lorenca Berninija u Rimu 1636. godine. Njihova ljubavna veza prerasta u skandal koji će zauvek promeniti njen život, ali i istoriju umetnosti. Na ovoj listi se našla zato što osvetljava sudbinu žene koja je vekovima ostala u senci jednog od najvećih baroknih umetnika i pokazuje koliko su lične priče često utkane u nastanak remek-dela.

„Slika Dorijana Greja“

Klasik Oskara Vajlda prati mladića čiji portret stari umesto njega, dok on ostaje zauvek mlad. Kroz motiv slike roman postavlja pitanja lepote, identiteta i moralne odgovornosti. Ovaj naslov je nezaobilazan jer umetničko delo pretvara u simbol ljudske prirode.

„Monine oči“

Desetogodišnjoj Moni preti gubitak vida, pa njen deda odlučuje da je tokom godinu dana vodi kroz muzeje i galerije gde svako remek-delo postaje povod za razgovor o životu, emocijama i lepoti. Kroz susrete sa delima Botičelija, Vermera, Goje, Fride Kalo, Pikasa i mnogih drugih, roman pokazuje kako umetnost može promeniti način na koji posmatramo svet. Na ovoj listi je zato što istoriju umetnosti pretvara u toplu, dirljivu priču koja će mnoge poželeti da pohrle u muzeje.

Životi umetnika koji inspirišu

„Agonija i ekstaza“

Irving Stoun kroz monumentalni biografski roman prati život Mikelanđela – od mladosti do stvaranja Sikstinske kapele i drugih remek-dela. Knjiga verno prikazuje koliko su genijalnost i lična žrtva često bile nerazdvojne. Na listi je jer predstavlja jedan od najpoznatijih književnih portreta velikog umetnika.

„Žudnja za životom“

Još jedno Irving Stounovo remek-delo posvećeno je Vinsentu van Gogu. Roman prati njegovu borbu sa siromaštvom, nerazumevanjem i unutrašnjim demonima, ali i neverovatnu stvaralačku energiju koja je obeležila njegov opus. Iako je verovatno svima poznato da je van Gog imao težak život, posle ove knjige biće gotovo nemoguće posmatrati istim očima slike ovog velikog umetnika.

„Frida Kalo i boje života“

Priča o Fridi Kalo osvetljava kako su bol, ljubav i identitet postali gorivo njenog stvaralaštva. Roman dočarava Meksiko prve polovine dvadesetog veka i umetnicu koja je postala kulturna ikona. Roman vešto pokazuje koliko lično iskustvo može oblikovati umetnost koja nadilazi vreme. Frida Kalo je, pored da Vinčija, verovatno umetnica kojoj je posvećeno najviše romana, a tome sigurno doprinosi njena vatrenost, buntovništvo i spremnost na život punim plućima uprkos svim poteškoćama zbog čega je i danas velika inspiracija.

„Priručnik o slikanju i pisanju“

Žoze Saramago kroz introspektivnu priču razmišlja o odnosu između slikarstva i književnosti. Glavni junak pokušava da razume kako nastaje umetničko delo i šta znači stvarati. Ovo je knjiga za one koji vole da razmišljaju o umetnosti koliko i da u njoj uživaju.

Za ljubitelje istorije umetnosti koji žele da znaju više

„Leonardo da Vinči“

I opet, ništa bez glavnog čoveka renesanse. Volter Ajzakson oslanja se na Leonardove beleške kako bi prikazao njegovu radoznalost, naučna istraživanja i umetničku genijalnost. Knjiga spaja istoriju umetnosti i biografiju u izuzetno čitljivo delo. Knjiga predstavlja jednu od najcenjenijih savremenih biografija renesansnog genija.

„Jansonova istorija umetnosti“

Jedna od najpoznatijih knjiga iz istorije umetnosti vodi čitaoca od praistorije do savremenog doba. Objašnjava razvoj stilova, umetnika i kulturnih pokreta, pa je odlična polazna tačka za svakoga ko želi šire razumevanje umetnosti. Ovo je jedan od knjiga koju vredi imati u biblioteci, a značajna je i za učenike i studente.

„Muze“

Knjiga istražuje žene koje su inspirisale neka od najpoznatijih umetničkih dela u istoriji. Postavlja pitanje ko su i šta su muze? Koliko su bile pitne za umetnike i stvaraoce? Umesto da ostanu samo modeli na platnu, njihove priče postaju podjednako važne kao i dela kojima su nadahnule umetnike. Iako je u pitanju piblicistika, ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve zaljubljenike u umetnost jer skreće pažnju na često zaboravljene junakinje umetničke istorije.

„Dnevnik genija“

Salvador Dali kroz sopstvene zapise otkriva svoj ekscentrični pogled na umetnost, slavu i kreativnost. Granica između stvarnosti i performansa ovde namerno nestaje. Ovaj naslov pruža retku priliku da umetnika upoznamo njegovim sopstvenim rečima.

„Tajni život Salvadora Dalija“

Dalijeva autobiografija vodi čitaoca kroz njeogv život, razvoj nadrealizma i stvaranje umetničkog mita o sebi. Knjiga je jednako neobična kao i njen autor i zato predstavlja dragocen uvid u um i razmišljanja čoveka koji stoji iza nekih od najpoznatijih umetničkih dela u modernoj umetnosti.

Ove knjige nas neće samo naučiti nečim novim o stvaraocima ili njihovim opsesijama, ljudima koji su inspirali njihova dela i muzama. One često otkrivaju istorijski kontekst i univerzum u kojem je umetnik živoe i stvarao i podsećaju nas da svako remek-delo krije priču koja prevazilazi ram slike. Posle njih ćete drugačije gledati na ove majstore, ali i na njihova najveća dela.

Ako verujete da se umetnost najbolje razume kroz priče, neka vam jedna od ovih knjiga bude sledeća na spisku knjiga za čitanje. Možda ćete upravo zahvaljujući njima poželeti da ponovo posetite omiljeni muzej – ili da ga prvi put otkrijete između korica knjige.