Čitava svetska umetnost počiva na nekoliko velikih tema kao što su život, patnja, srmt i naravno LJUBAV.

Sadržaj

Ove teme, ili motivi su usko povezani, prožimaju se i dopunjuju. Ako pogledamo najveće knjige svih vremena, od antičkog doba pa sve do danas, tema nad temama koja je inspirisala mnoge umetnike, ne samo pisce i pesnike, jeste upravo ljubav. Za nju se živi, umire, bori… Ona izaziva i lepo i ružno. Ona može sve da popravi, učini boljim i lepšim. Ima snagu da uzdigne, leči i stvara. Sa druge strane, može biti gorka, posesivna, ljubomorna i mračna. Može da napravi najgoru štetu, bude toksična i razarajuća. Pa čak i smrtonosna. A da nije toliko uticajna i bitna, ne bi zbog nje nastala neka od najlepših književnih, muzičkih i drugih umetničkih dela.

Njena univerzalnost se ogleda u činjenici da povezuje ljude, a među njima i najveće mislioce i umetnike i njihovo stvaralaštvo čime nadilazi vreme i kratke ljudske živote.

Ljubav i „volim te” u književnosti

Nekada jedno obično „volim te“ nije bilo dovoljno. Ljubav je često prevelika i složena da bi se iskazala u dve reči zbog čega su pisci oduvek koristili različite metafore i druge stilske figure ne bi li iskazali i dočarali čežnju, ranjivost, požudu koju osećaju. Ljubav su neretko poistovećivali sa sudbinom i njihova ljubav nije bila kratka i slatka, a samim tim što su o njoh pisali i govorili, ona je ponovo, u nekom novom ruhu, u novom svetu dobila svoj status „večne“ ljubavi. Upravno nas književnost, i sačuvani brojni spisi, uče svim licima ljubavi i tome na koliko načina ona može da se ispolji i izgovori.

Ljubav kao večita inspiracija pisaca

O moći ljubavi govorili su mnogi umetnici i veliki umovi, što u svetu što kod nas. Najlepši romantični citati iz knjiga otkrivaju dubinu ljubavi kroz reči velikih pisaca. Klasici poput Šekspira i Tolstoja, uz domaće autore kao što su Meša Selimović, Momo Kapor, Ivo Andrić, zatim veliki pesnici poput Disa, Rakića, Dučića i drugih – nude bezvremenske misli o ljubavi, strasti i duši.

Ljubav je osećanje koje je često najteže opisati. A tu si i sve etape i sva lica ljubavi. Međutim, književnici su iznova davali sve od sebe da dočaraju jednu od najvećih emocija koje je bilo ko od nas osetio. U tim njihovim zapisima pronalazimo utehu, ispiraciji, pa i malo hraborsti da volimo snažnije. Kada čitamo o njihovoj patnji ili patnji njihovih junaka, shvatamo da nismo usamljeni u tom osećaju.

Teško je zamisliti svet, pa i umetnost bez ljubavi.

Kada književnost kaže „volim te” drugačije

U književnosti, ljubav se retko izgovara direktno, a ako se o njoj piše nikada nije mala i bezazlena.

Jedan od najstarih epova (koji nam je poznat) govori o posledicama ljubavi prema zabranjenoj ženi zar ne? Paris se zaljubi u Jelenu (Helenu). Ona je već udata i kada pobegnu zajedno, nastaje prava zbrka. E eto nam čitavog epa o ratu između Grka i Trojanaca jer njeno lice „lansira hiljade brodova“.

Šekspir, ako izuzmemo „Sonete“ ima mnogo drama čija je glavna tema ljubav, ili je ona barem bitan pokretač radnje. Jedna od najpoznatijih je sigurno „Romeo i Julija“, priča koja nas podseća da ljubav često može biti spoj radosti i bola, i da na njen ishod može uticati čitav splet nesrećnih okolnosti. Čini mi se da ljudi nekada ni ne znaju da citiraju elizabetanskog dramaturga kada kažu:„Rastanak je tako slatka tuga.” Dok je meni možda ipak draži citat: „Moja blagodat je bezgranična kao more, moja ljubav duboka. Što više dajem tebi, to više imam…“

Džejn Ejr pronalazi saputnika i ljubav u Ročesteru. Bronteova ljubav opisuje kao neraskidivu povezanost istih duša.

„On je više ja – nego ja. Od čega god da su naše duše, njegova i moja su iste.” („Džejn Ejr“ – E. Bronte)

Glavni junak Markesove knjige „Ljubav u doba kolere“ kaže svojoj ljubavi da ju je čekao više od pola veka kada sazna da je napokon slobodna. U toj knjizi ćete pronaći mnogo citata o ljubavi, pa i ovaj:

„U smrti će me boleti jedino to što neće biti ljubavi.“

Dok u romanu „Prohujalo sa vihorom” Margaret Mičel ljubav postaje potreba na neki način.

„Trebalo bi da budeš ljubljena, i to često, i to od strane nekoga ko zna kako.”

Dok nas Čarls Dikens u „Velikim očekivanjima“ uči da ljubav ume da prkosi svakoj logici:

„Voleo sam je protiv razuma, protiv obećanja, protiv mira, protiv nade, protiv sreće…”

Tu su naravno i dela kao što je „Ana Karenjina“, „Gospođa Bovari“, „Portret jedne dame“, „Prorok“… i brojna druga dela koja su prepuna citata o ljubavi, nadanju i patnji.

Poezija kao vrhunac ljubavi

Naravno, priča o književnosti i ljubavi ne bi bila potpuna bez spominjanja poezije. Tu su Ljermontov, Jesenjin, Puškin, (opet Šekspir zbog „Soneta“), Bodler, Prever… kao i napi šesnici poput Disa, Pope, Rakića, Dučića i drugih. Zamislite samo tu ljubav zbog koje su nastali sledeći stihovi:

„Jest, nema na tebi ni jednoga dela

Da se mome oku

mogao da skrije,

Nijednog prevoja blistavog ti tela

Da se moj poljubac na nj spustio nije.”

(„Lepota” – M. Rakić)

ili

„Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.”

(„Očiju tvojih da nije“ V. Popa)

Mislim da se o ljubavnim pesmama mogu pisati čitavi elaborati i da to ne bi bilo dovoljno. Ali jedno je sigurno, umetnost bez ljubavi je ništa. A umetnost odražava život. Ljubav je neizostavni deo svačijeg života. Ako bi se i mogao zamisliti svet lišen ljubavi, on bi bio mračan i izopačen, dok umetnost verovatno ne bi ni postojala.

Ljubav kao sudbina, čežnja i večnost

Mnogi su pokušavali da definišu ljubav, ali su retki u tome uspeli. Možda zato što se ljubav ne objašnjava – ona se živi. Neki od najlepših citata o ljubavi dolaze iz romana u kojima ljubav nije jedina tema, ali je najjača. Neki citati o ljubavi su pak izgovoreni, ili su deo beležaka, dnevnika, pisama…

Lav Tolstoj je rekao: „Ljubav je život. Sve što razumem, ja razumem samo zato što volim.”

Meša Selimović je zapisao: „Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.” Dok će mi, verovatno zauvek, biti jedan od omiljenih citata: „Da nisam upoznao tebe, bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih znao šta je sreća. Zbog tebe se ne osećam poražen, niti mislim na osvetu. Mislim samo na tebe. Nikada te više neću ostaviti samu, sve što se desi, desiće nam se zajedno.”

Ivo Andrić nas podseća: „Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.”

Desanka Maksimović verovala je da je ljubav najjača inspiracija stvaranja, dok je Dostojevski svojevremeno zapisao:
„Ljubiti nekog čoveka znači videti ga tako kako ga je Bog zamislio.”

Iako možda nije klasično književno delo, sigurno je jedna od najvećih i najpoznatijih ljubavnih priča, ljubav Franca Kafke i Milene Jesenske. U knjizi koju čine njegova pisma („Pisma Mileni“) mogu se pronaći neki od najlepših citata o ljubavi.

„A možda i nije prava ljubav kada kažem da si moje najmilije; ljubav je to što si moj nož kojim kopam po sopstvenoj duši.“

Ili kada napiše: „Vaša dva pisma su stigla zajedno, u podne; ona nisu stvorena za čitanje, nego da ih čovek rasprostre, zagnjuri lice u njih i izgubi razum“.

Ako se uzme u obzir to da je ovo bila platonska ljubav i da nikada nisu bili zajedno, čovek ne može ništa drugo da uradi osim da zastane i pomisli da li je ikada voleo nekoga toliko ili bio voljen na način na koji je Kafka voleo Milenu.

Zašto pamtimo ljubavne priče (i citate)

Od početka vremena, ljubav je bila jedan od glavnih motiva svih priča. Ljudi su na različite načine ispoljavali ljubav: kroz pisma, poeziju, romane… pa i kroz tišinu i ono što se krije između redova i šta je ostalo nedorečeno. Neki citati ostaju sa nama zauvek jer su uspeli da izgovore ono što sami nismo znali kako da kažemo. A to jeste verovatno i glavna svrha književnosti. Neko pametniji i rečiti je od nas objasnio „volim te“ koje često znači „Moja duša prepoznaje tvoju“, „Ti si moj dom“, „Bez tebe ništa nema smisla“, „U tebi vidim sebe“….

Pa iako je trenutno akcenat na Danu zaljubjenih, priče i pesme o ljubavi ne čitamo samo u ovo vreme. One se uvek čitaju, nekada i po više puta. Bez obzira na to kakvog je ishoda neka priča, ona je uvek podsetnik da je čovekova najveća sposobnost upravo to – da voli. Ona je ono što nam daje ljudskost. Dok je ljudskosti, biće ljubavi. A dok je ljubavi, biće i priča i pesama koje će nas podsećati kako nekada jedno „volim te“ nije bilo dovoljno.