„Novela o snu“ (nem. „Traumnovelle“, 1926) austrijskog pisca Artura Šniclera jedno je od onih dela koja ne prestaju da provociraju čitalačko iskustvo. Ne zbog radnje u klasičnom smislu, već zbog načina na koji razgrađuje granicu između sna i jave, želje i morala, intime i društvene strukture. I da, knjižica iako ima možda malo više od stotinu strana uspeva sve to da uradi na neki čudan način.

Danas je široj publici poznata i kao književna osnova i inspiracija za film „Širom zatvorenih očiju“ (1999) Stenlija Kjubrika, a tako je i promovisana, dok je i sama po sebi je duboko uznemirujuće delo iako je stilski poprilično suzdržano.

Kratak sadržaj bez banalizacije

Radnja prati bračni par, lekara Fridolina i njegovu suprugu Albertinu, čiji se naizgled stabilan odnos urušava nakon jedne večeri ispunjene prikrivenim erotskim tenzijama i fantazijama. Na početku saznajemo da je par prisustvovao balu pod maskama koji je isprovocirao nešto u supružnicima. Nakon ženinog priznanja o fantaziji koja dovodi u pitanje bračnu vernost, Fridolin kreće u noćnu odiseju kroz grad i pratimo ga kroz niz susreta koji su istovremeno realni i snoliki, konkretni i simbolični. Vode ga nagoni i nemoralne želje ali one uvek ostanu nedovršene. Želja, u njegovom slučaju, ustvari ne može da se realizuje bez prepreka, osećaja krivice ili straha.

Sa druge strane Albertina sanja i njen san, o kome kasnije priča mužu, je daleko radikalniji i nadmašuje stvarnost i muževljevo delovanje na javi.

San kao struktura

Jedna od najvećih vrednosti „Novele o snu“ jeste to što san nije samo tema, nego i princip po kojem autor organizuje narativ. Moram priznati da su me u nekoliko navrata struktura rečenica i način opsivanja i ređanja sekvenca sputavali. Preispitivala sam sam stil, prevod… U ovom trenutku, verujem da je sve svesno pisano na ovaj način. Priča podseća na san. Događaji su logički nepovezani. Ostavlja se uvek prostor za različita tumačenja. Uvučeni smo u prostor interpetacije, ali strogo definisan zaključak ne postoji. Da bi se to uradilo, verovatno je potrebno da duboko zađemo u ljudsku prirodu, psihoanalizu, simboliku sna, maske… i sve druge elemente čija je površina zagrebana u ovom delu. A ja sam daleko od psihoanalitičara i/ili filozofa.

Frojd, podsvest i erotska tenzija

Sam Sigmund Frojd je prepoznao psihološku pronicljivost Šniclerovog pisanja. I ovo je istaknuto na poleđini knjige kao dodatna promovcija. To ukazuje da se delo može, preporučljivo je i verovatno i mora čitati kroz prizmu psihoanalize.

Novela istražuje želje, bračnu vernost, strah, kontrolu i druge aspekte ljudske prirode, ali na indirektan način kao da ispituje i društvene norme dok nam otkriva prikrivene želje bračnog para.

Fridolin nije junak u klasičnom smislu. Naprotiv, on je neko ko ne razume sopstvene impulse i vodi se njima u velikoj meri. Moram priznati da volim da se u barem nekoj meri poistovetim s likom ili da ga razumem. A sa Fridolinom i njegovom ženom apsolutno nisam mogla da se poistovetim. Razumem sve, ali ih ne razumem… Ako to uopšte ima smisla. Mrštila sam se dok sam čitala knjigu. Da li je to i bio jedan od ciljeva autora – ne znam.

Brak kao norma, a ne suština

Jedan od najintrigantnijih aspekata ove novele je verovatno prikaz samo braka. Na prvi pogled deluje stabilno i skladno. Supružnici na početku knjige večeraju, požele ćerki laku noć… A ispod površine se krije odnos ispunjen neizgovorenim željama, fantazijma i frustracijama. Pa ovde brak nije stabilna institucija i sklad između dvoje ljudi, nego farsa i neki krhk balans između realnosti i fantazije. Fredolin preispituje brak, ljut je na ženu, želi da je prevari, da se razvede, da joj se vrati… U svojoj neiživljenosti, impulsivnom ponašanju, a na kraju i nedostatku hrabrosti, mogu reći da mi se apsolutno nije dopao, a susretala sam se sa mnooogooo likova koji nemaju pozitivnih osobina.

Simbolika i „neostvarene mogućnosti“

Zanimljiv je i koncept neispričanog. Tu su događaji koji se nisu desili ali koji svejedno utiču na likove. Albertinina fantazija i Fridolinovi neuspešni „noćni izleti“ stvaraju neki paralelni univerzum mogućnosti. Postavlja se pitanje da li je želja već oblik neverstva i greha sama po sebi i šta bi se desilo da su postupili drugačije. Da li je razlika između jave i sna uopšte stabilna ili se granice ova dva sveta mogu izbrisati?

Kjubrikova adaptacija

Kjubrikov film „Širom zatvorenih očiju“ verno prenosi osnovnu atmosferu i tematsku strukturu, iako radnju premešta u savremeni Njujork. Film takođe naglašava nemoć pojedinca naspram sistema moći, iluziju kontrole…

Originalna, Šniclerova verzija je suptilnija, manje eksplicizna ali svejedno destabilizujuća. Ovde možda vidimo naznake o tome kakav bi put ovih ljudi bio ako se skroz prepuste životinjskim nagonima. I to je možda i ono šta najviše uznemiri čitaoca – ako „pustimo na slobodu“ ono životinjsko u nama, šta će od čovečnog ostati i kakve će posledice imati na nas naša dela ako zanemarimo principe i osnovna moralna načela.

Ova pitanja su danas možda i relevantnija nego u vreme objavljivanja novele, pogotovo ako uzemo u obzir Epstinove fajlove i druge duboko alarmantne podatke koji su ugledali svetlost dana o eliti koja se vodi samo svojim neutešnim apetitima.

Zaključak: Delo bez konačnog odgovora

„Novela o snu“ nije priča sa jasnim raspletom. Ona je iskustvo. Ne mogu reći da je za mene ovo bilo pozitivno iskustvo, ali mi je drago što sam pročitala novelu koja je inspirisala jedan od najuticajnijih filmova moderne kinematografije.

U jednom trenutku Fridolinu žena kaže kako je dobro što su neozleđeni izašli iz svih avantura, bile one san ili ne. Ali postavlja se pitanje – da li je zaista to tačno? Prikrivene želje uvek imaju posledice i odraze se na živote ljudi na ovaj ili onaj način. Stvarnost likova nije najstabilnija. Oni su nešto između onoga za šta se predstavljaju i onoga šta bi mogli i želeli da budu.

Da li je ovo preporuka? Da, jeste. Ako ne zbog nečeg drugog, nedorečenost i prikaz „epizode“ iz života ovog običnog para će vas nasvesti na razmišljanje. Mene sigurno jesu.

Izdavač: Legendarna knjiga