Svake godine, 23. aprila, svet slavi Svetski dan knjige i autorskih prava (World Book and Copyright Day) – dan posvećen čitanju, autorima i moći pisane reči. Ovaj datum je ustanovio UNESCO još 1995. godine, sa idejom da podstakne ljubav prema knjigama i očuva kulturu čitanja širom sveta.

Ali ako mene pitate, ovo nije samo još jedan „tematski“ datum u kalendaru. Ovo je podsetnik – na to da knjige nisu luksuz nego da su nam one zaista uvek potrebne.

Kako je nastao Svetski dan knjige?

Ideja o obeležavanju ovog dana potiče još iz 1922. godine, kada je španski izdavač Visente Klavel predložio da se oda počast Migelu de Servantesu. Kasnije je datum pomeren na 23. april, na dan dan kada su (gotovo simbolično) preminuli veliki književnici poput Vilijama Šekspira i Inke Garsilasa de la Vege. Ovaj datum je svojevrsni simbol književnog nasleđa koje prevazilazi sve granice, jezike i epohe.

Knjige danas: Dostupnije nego ikad, a manje čitane?

Ako pratite izdavačku delatnost, što u svetu što kod nas, verovatno ćete primetiti pozamašan broj knjiga koji se objavljuje na dnevnom nivou. Tu su velike izdavačke kuće, samizdati i takozvani indie pisci. Knjige su dostupne u štampanom, elektronskom i audio formatu. A tu su i brojne aplikacije i platforme gde pisci na početku svoje karijere postavljaju svoje rane radove ili knjige u poglavljima.

Ipak, iako su nam knjige dostupne na mnoge načine čini se da je paradoks našeg vremena da nikada nije bilo više knjiga, formata i načina da do njih doćemo, a da manje čitamo.

Imamo:

• štampane knjige
• e-knjige
• audio knjige
• online biblioteke
• lokalne biblioteke
• preprodavce polovnih i antikvarnih knjiga

I opet, brojni tekstovi ukazuju na to da se knjige možda kupuju, ali da ljudi sve manje zaista čitaju. Pažnja nam je kraća, a distrakcija ima na svakom koraku.

Nažalost, u brojnim delovima sveta je sve prisutnija i cenzura, ili nikada nije ni prestala da postoji, što dodatno naglašava koliko je važno da čitamo, razmišljamo i formiramo sopstvene stavove.

Zato je verovatno čitanje danas, više nego ikada, i najtiši a najpotrebniji oblik otpora koji pojedinac može da učini.

Benefiti čitanja (koji nisu samo “lepi”, već i dokazani)

Čitanje iako za mnoge knjigoljupce predstavlja hobi i veliko zadovoljstvo ima druge benefite i prednosti. Redovno čitanje:

• smanjuje stres i do 60-70% (osim ako ne čitate neku knjigu koja će vas osakatiti i rasplakati)
• Poboljšava koncentraciju i pamćenje (jer ipak treba ispratiti sve te likove i popamtiti mesta i nazive)
• Širi vokabular i unapređuje izražavanje (ništa bolje nego kada upamtiš neku arhaičnu ili sa druge strane fensi reč)
• Razvija empatiju (koliko puta smo se poistovetili sa likovima i saosećali sa njima?)
• Pomaže nam u razumevanju drugih kultura i ljudi

Naišla sam na podatak da samo 20 minuta čitanja dnevno znači oko 1.800.000 reči godišnje.

Kratke zanimljivosti za knjigoljupce

Prve „knjige“ bile su od bambusa u Kini (3. vek)

Gutenbergova štamparija u 15. veku promenila je istoriju čitanja

U Kataloniji se 23. april slavi kao Dan knjige i ruža

UNESCO svake godine bira Svetsku prestonicu knjige (a ove godine je to Rabat)

Kakve su čitalačke navike u Srbiji?

Prema tekstu koji je objavilo Vreme 2024. godine povodom ovog praznika „Da li Srbi zaista vole da čitaju?“, istakli su da „za 6,6 miliona stanovnika, izdavači Srbije objave 12.470 knjiga, a u 1.988 biblioteka, učlani se njih 1.377.797.“

Tu je Sajam knjiga u Novom Sadu kao i najveći kod nas – Međunarodni beogradski sajam knjiga koji, uprkos prošlogodišnjoj situaciji u sferi kulture i politike, takođe dokazuje da potreba za knjigom postoji.

Ne treba zanemariti niti brojne festivale širom Srbije koji tokom svake kalendarske godine okupljaju ljubitelje knjiga, ali i devete umetnosti.

S druge strane, ukoliko je tačna tvrdnja lista Kurir koju je nedavno objavio o tome da „65% Srba nije pročitalo nijednu knjigu za godinu dana“, onda je stanje krajne deprimirajuće i alarmantno. Tekst je naveo:

„Prema podacima Federacije evropskih izdavača (FEP), evropsko tržište knjiga je 2024. godine dostiglo najveći nominalni promet u istoriji – 24,9 milijardi evra, čime je premašen rekord iz 2007. godine. Ipak, kad se uračuna inflacija, realna vrednost tržišta je zapravo u padu.“

Kako se obeležava Svetski dan knjige u Srbiji?

Verujem sa druge strane da ne treba biti obeshrabren ovim podacima u potpunosti, dokle god postoje ljudi koji gaje ljubav prema pisanoj reči i promovišu je. Kod nas ovaj dan ima poseban šarm i ukazuje na to da knjiga ovde ipak i dalje ima svoju publiku .

• Izdavači i knjižare organizuju velike popuste i akcije
• Online prodaja često ima specijalne 24h ponude
• Biblioteke širom Srbije nude pogodnosti za učlanjenje
• Organizuju se darivanja, preporuke i književni događaji

Drugim rečima, ako postoji „pravi“ dan da kupite ili čitate novu knjigu, pa čak i započnete pisanje knjige – to je danas. Ne morate da pročitati 300 stranica u jednom danu. Dovoljni su mali rituali. Jednostavno, radite šta vam prija. Mogućnosti su beskonačne.

• Započnite knjigu koja vas dugo „čeka“
• Napravite mali čitalački kutak ukoliko ga nemate u stanu
• Posetite lokalnu biblioteku (i postanite njen član ukoliko to već niste)
• Obiđite omiljenu knjižaru
• Poklonite nekome knjigu (i sebi naravno)
• Učestvujte u razmeni knjiga
• Podelite preporuke sa ljudima na društvenim mrežama i prijateljima
• Organizujete čitalački klub sa društvom
• Ili samo napravite pauzu i odvojite 20 minuta za nekoliko stranica neke knjige

Zašto i dalje biramo knjige

U svetu brzog skrolovanja, kratkih formata i konstantne buke, knjige traže nešto što danas retko dajemo bilo kome, a kamoli nečemu, a to je pažnja. Ali, one nam zauzvrat uvek daju nešto: fokus, razumevanje, mir, snagu… i ono najbitnije – osećaj da nismo sami.

Mislim da je zbog toga i ovaj dan poseban. Nije puka proslava pisane reči, nego i nas čitalaca. Ali i podsetnik da moramo tu reč da čuvamo i negujemo po svaku cenu i da smo uvek svesni koliko je knjiga zaista važna.