Povratak knjigama (i sebi)

Početak godine za mene je doneo jednu važnu, ali tiho donetu odluku – da se vratim čitanju. Ne spektakularno, ne uz pritisak, već iskreno. Posle nekoliko godina u kojima su knjige nekako pale u drugi plan, odlučila sam da ih ponovo vratim tamo gde pripadaju – u svakodnevicu.

Jedan od ciljeva bio je jednostavan: manje vremena na telefonu, više vremena uz knjigu.

U tom duhu pridružila sam se izazovu 52 Book Club, ali bez rigidnog pristupa. Više kao smernica nego pravilo. Čitam prema raspoloženju, bez griže savesti ako skrenem sa liste. I, iskreno, to se za sada pokazalo kao najbolja odluka.

Šta sam čitala (i kako sam se osećala povodom toga)

Ovaj period bio je zanimljiva mešavina poznatog i novog i upravo ta kombinacija donela je najviše zadovoljstva.

Avantura i istorija

Prva pročitana knjiga ove godine bila je „Eaters of the Dead“ Majkla Krajtona.

Ako volite vikinge, istoriju i avanturu – ovo je knjiga koja vas lako uvlači u svoj svet. Brza, zanimljiva i inspirisana zapisima koji zaista postoje ali i pričom o Beovulfu.

Manga izlet: „Alisa u Ničijoj zemlji“

Počela sam sa prva tri dela (dvobroji) mange „Alisa u Ničijoj zemlji“ na srpskom. Dinamično, vizuelno upečatljivo i dovoljno drugačije da osveži čitalačku rutinu. Kao neko ko voli da čita stripove, za sada mogu reći da me manga nije razočarala i da se radujem ostatku, a sudeći po dinamici objavljivanja brojeva kod nas, možemo očekivati jedan dvobroj mesečno što je uvek plus.

• Prikaz „Alisa u Ničijoj zemlji 1“
• Prikaz „Alisa u Ničijoj zemlji 2“
• Prikaz „Alisa u Ničijoj zemlji 3“

Kindle faza: lagano, brzo, bez obaveza

Na Kindle-u sam pročitala „A Debt So Ruthless“ i „A Vow So Soulless“ Vero Heath.

Prvu knjigu sam uzela zbog izazova i prompta „Grumpy x Sunshine“ a neko vreme je imam na uređaju jer pratim one Stuff Your Kindle Day akcije kada se mogu knjige preuzeti besplatno ili za jedan dolar. Drugi jedo je došao logično jer se prvi deo završava cliffhangerom, a ako nešto ne volim to je da ostane priča nedovršena. Ovo su naime prve dve knjige u dark romance serijalu, ali se priča za ove likove sa prve dve knjige zaokruži. Ostale prate likove koji su u prve dve sporedni.

Serijal je okarakterisan kao Gothic Romance i Conteporary Romance na Amazonu. Rekla bih zbog određenih elemenata da je verovatno Dark Romance, ali po onome šta sam čula da glavni predstavnici ovog podžandra sadrže i opisuju, možda nije hard core za one koji ovo inače čitaju.

Naravno, ovo nisu knjige koje menjaju život, ali nisu ni pokušavale to da budu. To je ona vrsta literature koju čitate bez napora, kao što biste pustili epizodu serije nakon napornog dana. Možete da stanete kad god želite, da se vratite bez problema, bez emocionalnog ulaganja koje vas iscrpljuje.

I u tom smislu su potpuno ispunile svoju svrhu.

Knjige koje su donele „ono nešto“

„Dnevnik jedne kurtizane“ bio je izbor za #BookFace, ali i knjiga koju sam čitala zajedno sa koleginicom u pokušaju da oživimo naš mali, interni book club jer smo čekale da izađe na srpskom jeziku već neko vreme.

I da… I dalje smo nas dve jedine članice. Ali ovaj put sa jasnim ciljem: da čitamo ono što zaista želimo.

Zajedničko čitanje, čak i u ovom minimalističkom formatu, pokazalo se kao snažan motivator. Postoji nešto posebno u deljenju čitalačkog iskustva, makar sa jednom osobom.

Kratke forme koje ostavljaju trag

Priče O. Henrija bile su pravo otkrovenje. Kratke, efektne, često sa obrtom koji ostaje s vama i nakon čitanja. Definitivno planiram da kupim i pročitam i druge priče O. Henrija koje su dostupne na srpskom. Uvek sam mislila da je priče teško napisati jer moraš sve da kažeš u malo reči, ali ako je neko uspeo u tome to je O. Henri.

Povratak domaćim autorima

„Kainova kletva“ Aleksandra Tešića dugo je čekala na mojoj TBR listi. Knjige iz serijala sam kupovala kako su izlazile, a nedavno je izašla i četvrta. Pomislila sam da je sada pravi trenutak da dam knjizi šansu. Konačno je došla na red i drago mi je što jeste.

Retko čitam domaće autore, ali ova knjiga me je podsetila zašto bi to trebalo češće da radim. Definitivno ću nastaviti s čitanjem serijala i nadam se da neće izneveriti moja očekivanja.

Klasika koja nikada ne razočara

„Kum“ Marija Puza bio je možda i najupečatljivije iskustvo ovog kvartala.

Film mi je među omiljenima, ali knjiga donosi dodatnu dubinu. Iako sam sve vreme zamišljala likove kroz prizmu filmske adaptacije, to nije umanjilo doživljaj.

Razlike između knjige i filma su taman takve da pružaju novo iskustvo, a da pritom ne naruše ono što već volite. Ako ste gledali film – uživaćete u knjizi. Ako ste čitali knjigu – film će vas oduševiti.

Planovi (ili više želje nego planovi)

Za naredni period (april–jun), lista želja je sledeća:

• „Puter“ Asako Jazaki (opet kao knjiga koju je odabrao dvočlani klub)
• „Žute tapete“
• „Okrugla kuća“ Luiz Erdrik
• „Leto kada je nestala Sara Leroj“ Mari Valej
• nastavak mange „Monster“ (Čekala sam da izađe više tankobona nakon prvog)
• nekoliko stripova sa TBR liste
• možda „Ben Hur“ ili „Ja, Klaudije“ ili „Kleopatru“ (Želim da pročitam neki istorijski roman)
• Primo Levi ili Artur Kestler(imam 2 knjige u izdanju Platoa. Nisam sigurna koju ću prvo pročitati.)

Ali… Bez pritiska. Ništa nije uklesano u kamenu.

Čitanje bez pritiska je najbolja vrsta čitanja

Ako bih morala da sumiram ovaj čitalački period u jednoj rečenici, rekla bih: vratila sam se čitanju ali na svoj način.

Bez ciljeva koji deluju kao obaveza. Bez osećaja krivice. Možda ništa ne pročitam sa svoje mini liste planove i to je u redu. Ona je tu kao podsetnik.

I možda je baš u tome ključ.

Čitanje nije trka. Nije ni zadatak. To je prostor u koji dolazimo kada želimo da usporimo, da se izgubimo ili da pronađemo nešto novo.

I rekla bih da sam za sada na dobrom putu.